Драган Симовић: О песничкој и књижевној крађи


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Они који су посвећени песничкој речи, поезији и књижевности, одавно знаду значење речи: плагијат и плагијатор.

Плагијат је, у преводу на ведсрбски: песничка и књижевна крађа, а онај који се служи тиме јесте плагијатор илити: крадљивац туђих песничких, књижевних и уметничких дела.

Ове речи су прејаке и претешке, но, погађају саму суштину.

Ниједан расни и рођени песник-вилењак неће ни у сну посегнути за туђим песничким и књижевним делом, неће му ни пјаном пасти на ум, да присвоји, те да својата, било чије песничко и књижевно дело.

То би било испод сваке Песничке Части, а Песничка Част обавезује песника пред Великим Духом Стварања !

Песничка Част је усаглашена и усаображена са Божанским Извором Стварања-Стваралаштва, па самим тим и са Извором Живота.

02

Само је великим и расним песницима дозвољено да користе стихове других великих и расних песника, али искључиво са сврхом када желе да створе ново – још веће и дивотније – дело које ће ОБЈЕДИНИТИ оба различита и самосвојна дела – дела двојице расних и самобитних песника.

Када савремени расни песник користи стихове својих омиљених песника из прошлости, дужан је обавезно да наведе ИЗВОР, тако да се зна, чије је стихове уметнуо у своју песму, како би своју (нову) песму надградио, како би је што више оплеменио, обогатио и узнео на што виши ступањ Стваралаштва.

03

Ако ја нисам песник у срцу и души – срцем и душом – ако ја не сневам и не живим своје песме, ако ја своје песме не пишем крвљу, чашћу и и светлосним записом богова и предака – ништа ми не значи ни својатање било чијих стихова, било чијих песама, зато што ни моје срце ни моја душа ни моје суштаство неће ни за јоту бити ни лепши, ни богати, ни чистији, ни дивотнији од тога!

04

Уредништву Србског журналу шаљите само СВОЈЕ песме, само СВОЈЕ лирске записе, само СВОЈА уметничка остварења!

Љубим вас, немојте ни покушати да испод или изнад туђе песме, туђег књижевног и уметничког остварења, ставите своје име, свој потпис, јер ћемо ми – ми који уређујемо Србски журнал – то одмах открити!

Благословени били, вазда и навек!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s