Милорад Максимовић – Песме са висине


Преузето са сајта:

http://www.zvezdarod.com

Хтео сам написати о томе шта се дешава када се ствара једна песма…и како то обично бива у вишим сферама светла и светог надахнућа, блистави пламен се пробуди у неком песнику и он или она изнесе свете речи.

То се десило и данас са мојим драгим пријатељем, песником вилењаком Драганом Симовићем.

Ево његовог искричавог и надасве истинитог објашњења;

Песма ми се догађа тек онда када имам потпуну и јасну визију песме.

Пре него што ћу записати песму, ја морам јасно да је видим у својим визијама.

Свака моја песма јесте визија!

Свака моја песма јесте у живим и покретним сликама – као на филму.

Али, ни то још није довољно.

Морам да изиђем из ума, из мисли, из размишљања и, надасве, срце мора да ми буде сасма чисто и смирено.

Не смем да имам ништа ружно, прљаво и лоше у свом срцу – само чисти осећаји, само чиста осећања, само чиста љубав која превазилази и надилази све овосветовне љубави.

Када сам љут, бесан и гневан, и кад сам обхрван немирима, страховима и бригама овога света, тада песма бежи од мене, тада ме музе и виле напуштају на неко не знам које време!

Само они који не знају, умишљају да се песма рађа из ума, из главе, те да је за писање поезије најважније да познајеш матерњи језик, да си упућен у светску поезију и књижевност, да си начитан и образован, да познајеш метрику и стилистику, да си окружен речницима, лексиконима и енциклопедијама и – песма је већ ту!

Какво незнање и какве омаје!

Поезија је сан који се вековима у свету снова снева и живи, пре него што се кроз песника у свет јаве низведе!“

Он је дивним надахнутим речима све ово добро и истинито написао.

Разлог зашто сам навео његове речи овде је једна од песама која ми је дошла пре три године.

Управо у једном таквом стању свести како песник вилењак овде горе описује, ја сам дошао пред ту Божанску вибрацију, титрај и игру светла које је ван времена.

Стао сам пред тог ванвременског човека и мисаоно видео живе слике и низвео их у стихове.

Мој лични утисак који имам о њему од малена је да је он потпуно несхваћен од већине на овој планети. Он њега направише култове и секте и разне врсте религија.

Све оно што ми данас званично имамо од његових речи је записано у Новом Завету али и то је велико питање колико има заиста његових речи а колико људских наука и секташења.

Највише предњаче у овом секташењу највеће религијске деноминације или секте (секта значи отпадак од изворног учења) Ватикан и Ортодоксна црква и све њихове под варијанте, на Западу стотине протенстантских варијанти а на истоку разне Ортодоксне цркве и на крају Православне цркве.

Нико од њих се не држи истина које су записане (од овог човека) чак и у њихових властитим преводима Библије…Вековима они злоупотребљавају лик и дело онога кога зову Исус Христ. Његово име је тајна коју ће сазнати свако ко има у себи запис Звезданог Рода. Све што тамни раде у његово име, кријући се иза плашта светлости и знања, све је то политика и једна велика фирма, корпорација о којој се данас изучава на универзитетима кроз предмет – социјологија…

Да не дужим, сви знају за овог човека а мало га њих зна. Зашто је то тако?

Зато што је он из Рода Звезданог који је послан да уради велику ствар за напредак човечанства и против себе је имао и има тамну силу. Против ње се силе светла боре од почетка стварања кроз цео Свемир, негде су битке завршене а негде бесне и даље.

Овде и сада, на овој планети коју Звездани Род назва Мидгард-Земља води се завршна битка за суштину човека. А ко је човек… па нико други до Творац који спава, који треба да се пробуди…

Већ је отворио капке и очи су почеле да сјакте…док тамни се боре да их вечно затворе…

Ево напокон, песме која ми дође:

Само звук један је ту.

Куцање на вратима, нада у тешким срцима

и облак бели развејаног бола.

 

Ти спаваш, душо моја…

и сањаш стотине боја

Краљевског светла…

 

Поноса вредног истинског стиха,

стихом ти сада зборим 

и речи истине свете говорим.

 

Јер небеске су двери отворене

да пунина теби сјајна дође

и разум Светог.

 

Нема језика на овој Земљи лепој 

да каже све и о свему

о овом Граду Светом где столује Живот сам!

 

Дух и невеста кажу – дођи.

 

Пружам ти руке душо моја

Творац ми те даде и мене теби

да светлимо вечно, да у срцима људским Звезда сија сјајно!

 

Ходах по води, по срцима гладним…

духа светога и љубави

и шта ће свет сада људима донети?

Јер једино је важно истински волети…

 

Ускрсни самном душо, оживи!

У Оцу смо једно, пламенови свети ми.

 

Допусти ми да кроз душу певам ти

јер тако ћеш самном вечно сневати…и видети и ведати.

Ја човек морах бити да Љубав Божја кроз мене оживи.

 

Нека ти се душа Охристови сва,

јер волим те душо Божја.

 

Воли, воли и види шта ће да се деси,

где ће дух свети да те носи,

ускрсни самном и у Љубав се обуци

а светлом Ватре Живота, свет покрени око себе.

 

Ко има уши нека чује!

А ти имаш више од тога…

Поново буди свој и цела,

јер у Творцу си жив и жива.

 

Ја победих смрт и жалац њен,

снагом с висине Животом светим.

У Творцу сам једно, Љубављу створен,

где мир влада, где му је корен.

 

Зваше ме именом разним…

Господ и Бог и Учитељ тад…

Ја Христ јесам на славу Свевишњем,

и син и сестра и мајка и брат…

 

…сваком ко Творцу верује сад.

 

Ускрснимо заједно и Љубав оденимо,

јер у Tворцу, ми смо једно.

 

Advertisements

One comment

  1. Верица Стојиљковић

    Благодарим Милораде на исказаној суштини онога што се догађа пред нашим очима. Благодарим на речима којима Усправљаш богочовека Христа у душама, на развејаним боловима, на светим речима истине, на дозивању Рода да заодене рухо Љубави!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s