Бранислава Чоловић: Зоне


Куд си била синоћ Зоне

Ђевојачка соба празна

Нисам мамо нигђе била

С мјесецом сам чаврљала.

 

 

Испод липе мироносне

Ухвати ме лаган санак

Њежна рука Јованова

Обгрли тад струк мој танак.

 

 

Та два ока,чарна , црна

Милују ми дуге косе

Лаган корак поведе ме

У коло ме ноге носе.       

 

 

Ватре горе насред поља

Плеше моја снена душа

Мирис класја,зов даљина

У руци ми бијела ружа.

 

 

Убрао је за ме Јован

Пита да му љуба будем

Сваког дана китит ће ме

Дукатима,росним цвијећем.

 

 

Ах,ти мамо немој чуват

Ђевојачко срце младо

Но ме пусти на посјело

Да не идем више крадом.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s