Јагода A Маринковић:ПЛАНИНСКО БИЉЕ


Пуни планинског биља
По Горама и нечујне реке
У којој се анђели купају
И чешљају косе сребрне меке
Па у пунђу са звездама везују

 

 

У ноћне стазе у мир реке
Од шума шљивара из сјаја у страху зене
Са сенима предака извором тајне
Прво ме дотакне а онда прене
Па узлетим али нигде висине

 

 

Остајем свесна сна и опсене
Хоћу ли стићи да досегнем муње
Којима се Апостол века кити
Или ћу уплашена заћи у трње
У коме ћу страх свој скрити

 

 

Па ћемо себи верни
Нестајати смрти вични живота сити
Омађијани Апостол прошлост веже
Мери кантаром без ђулета и бројки
И засигурно миг смрти даје

 

 

Напуштене ливаде шљивари га блаже
Траг минулих векова се сада распознаје
Туђе нас руке размештају траже
У свакој травки тајна је живота

 

 

Искон засигурно долази из Гора
У њему је трен а година стота
Траву набери свећу утули
Тако ћу пренети предака сен
По облацима сви уснули

 

 

Пред травком застанем ослyшнем трен
Нисмо ли у травама помало и ми
Њишемо се на ветру немоћно без сна
Нисмо ли у травама без остатка сви
Травка сам чудна признајем и ја

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s