Обичаји и веровања: УТОРАК


Дан у недељи, који je код Зап. и Ист. Слов, позитивно вреднован, а код Јуж. Слов. – негативно. Код Јуж. Словена, пак, уторак се сматрао најнеповољнијим даном у недељи, а исто су веровали и на Карпатима. Њега називају слаб, несрећан, тежак, сматрају га, као и суботу, даном мртвих (срп. умрли дан), зато у уторак не почињу никакве послове.

 У Босни и Македонији су то објашњавали уверењем да сваки уторак носи један врло опасан тренутак, али нико није знао баш који je тај кога се треба чувати. Током целе године уторком и петком било je забрањено прање рубља и, уопште, било шта радити с водом, пошто се тиме могао навући град (срп., буг.).

Иначе, тог су дана превасходно обављана бајања, врачања и бацања чини, посебно ако je то био скончани уторак, тј. уторак у недељи пред мену месеца (Пожега).

У околини Бољевца, уторак називају „несрећним даном“, на који не ваља правити свадбе, ни крштавати децу; сматрали су да ће умрли у уторак изазвати нову смрт у селу следећег уторка (уп. макед. вторник-повторник).

У Хомољу, у уторак нису кретали на пут, нису се пресељавали у нову кућу.

 У Шумадији су избегавали да у уторак почињу или завршавају било какав посао, да склапају погодбе, а нарочито су се уздржавали од бављења пчелама. Именом „торник“ називали су несрећног, беспомоћног, глупог човека (срп. баш си ти неки торник), Словенци су за таквог човека говорили да се родио у уторак.

 Срби су сматрали да су претрпели пораз у Косовској бици 1389. г. само зато што je тада био уторак. Међутим, у неким селима Косова уторак je сматран повољним даном за почетак сетве.

У буг. традицији, уторак има постојано негативно вредновање.

У Пловдивском крају, удате жене су се чувале да тог дана не перу рубље, косу и сл., из страха да ће постати удовице, а мушкарци су, из истог разлога, пазили да се не брију.

Македонци су веровали да онај ко се разболи у уторак, неће лако оздравити; нарочито су се страховали да не добију грозницу у уторак (називали су je торник треска). У срп. народном календару познати су такође: Водени уторак – у ускршњој недељи, Бели уторак – на белим покладама или у тројичкој недељи, Црни уторак – после Ђурђевдана, Пасји уторак – после Божића или између Спасовдана и Петровдана, Хроми уторак – у другој недељи Великог поста, Велики уторак – у Великој недељи, млади – у време младог месеца и др.

Извод из текста – Светлана Михајловна Толстој: ДАНИ У НЕДЕЉИ*

Извор www.svevlad.org.rs/narodni_zivot.html

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s