Ова биљка кориштена је за магијску заштиту а њене ритуалне функције и симболичко значење условљене су њеном бодљикавошћу. Сматра се да глог може да спречи покојника да се после смрти претвори у вампира па се из тог разлога око гроба или на њему сади глог или се побадају глогови колчеви.
Ако би се ипак десило да се покојник повампири, тада би му откопали гроб, и пробијали га глоговим колцем. Као магијску заштиту, гране глога се стављају под јастук, под димњак или испод прозора како би се отерале нечисте силе.
Такође, глог је кориштен и у медицинске сврхе, односно код уједа змије или код болести где би се одећа оболелог бацала на глог како би болест прешла на њега, или би одећу стављали у шупљину од дрвета и онда глоговим гранама затварали рупу. Забележен је и обичај где домаћица на Божић ставља колац на под преко кога прелазе деца или где се пре вечере једу плодови глога опет у смислу магијске заштите.

Глог је, поред осталих својих супра-нормалних особина, имао још и ретку част да се сматра за космичко, васионско дрво. Као за игдрасил у германској митологији, тако наш народ прича за неки велики глог да на његовим гранама стоји цела земља, за тај глог везан је црни пас, који непрекидно гризе глог, и ако би га прегризао, свет би пропао; али с времена на време свети Петар прекрсти штапом, и глог се врати на стару меру.

Текст: Милош Костић

Литература:

Петровић А. , „Глог“, „Словенска митологија – енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић – „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970

фејсбук страница – Расен