Мирослав Симовић: ДЕТЕ


Превртах небо и земљу да бих

дошао до срећнијих звезда,

превртах и прожима ме нека

пријатна језа.

Језа која задовољство чини

сваки дах ти радост прати,

језа која пожели осмех на лице да ти врати.

У тренутку те славе сваки бол,

се у прах справи,

у тренутку том свака жеља ти се врати.

Осетиш ону срећу коју си као дете

спозно,

она иста осећања искрена,

с  пуно љубави и без лоших мана.

Вратити се у назад, можда је и корак унапред,

можда ћеш више волети и желети,

не као човек, него као велико дете.

Зато се препусти нек те снови прате,

Зато се опусти нек ти у душу љубав врате.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s