Обичаји и веровања: ПЕТАК


Петак, као и среда, „несрећан“ je дан; у петак су избегавали да почну било какве важне послове, верујући да je „петак – слаб почетак“ (хрв., исто и пољ., словач. и др.), посебно се то тицало прстеновања и венчања (хрв. о. Брач).

Ако у петак почне киша, она ће падати целог дана, три дана, пет дана или ће падати до следећег петка (срп. Сврљиг).

Ако Божић падне у петак, тада ће у наступајућој години умрети много жена, посебно породиља (срп.), или ће уопште то бити несрећна година за људе и стоку (крагујевачка Јасеница); ко се у петак смеје (пева), тај ће у неделу плакати (општеслов.).

 По сев. руским веровањима, ако у сну у петак ноћу неког изгубиш, онда се „у тој години нећеш удати“ (вологод.).

 У исто време, у неким словенским крајевима, петак као дан у недељи сматрао се и срећним даном. Тако су се у Полесју трудили да посеју жито у петак, да тог дана први пут истерају краве на пашу, да насаде квочку на jaja, да почну изградњу куће и сл.

 Таква схватања се срећу и у срп. Мајевици и на Косову, за разлику од других крајева Србије. Често се петак сматрао повољним даном за магијску заштиту од вештица, урока и других недаћа.

Персонификовани лик Петке познат je свим Словенима; народна св. Петка (често и св. Недеља) изједначава се са хришћанском св. Параскевом Петком и с Богородицом; с друге стране, у лику Петке нашао je одраз претхришћански култ богиње Мокош; код Ист. Словена Петка се доводи у везу и с персонификованом Срећом.

 По јужнословенским веровањима, св. Петка je мајка или сестра св. Недеље: „Света Петка – Недељина je мајка“ (срп.), „Света Петка се сматра сестром св. Недеље“ (Ђевђелија). Македонци су веровали да je св. Петка осветољубива, зато су се чували да раде у петак; ако би ипак радили, онда су се уздали да ћe их заштитити св. Недеља, која „проштева“.

Код Словена, као и код других народа Европе, широко je распрострањен средњовековни апокриф о 12 петака, које треба поштовати строгим постом; нарушавање тог захтева сматра се тешким грехом и кажњава се најсуровијом казном: кривца стиже изненадна смрт, он се утопи у мору, изгори у ватри, погине од грома и сл. Овај сиже нашао je одраз у песмама-легендама, усменом приповедању и веровањима.

Извод из текста – Светлана Михајловна Толстој: ДАНИ У НЕДЕЉИ*

Извор www.svevlad.org.rs/narodni_zivot.html

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s