Бунт омладине – Марко Б. Гајиновић


kim2

Деведесете године су године промена, оне су обликовале данашњицу. Није само политика у питању већ целокупно српско друштво. Деведесетих је настала једна буктиња српске омладине. Тај пламен гори и дан данас али је оно што га и даље држи у животу потпуно супротно од онога деведесетих.

Деведесете су обећавале промене, и донеле су велике промене. Политички лидери који су никли у тој својеврсној револуцији насталој под читавим дијапазоном прилика и неприлика данас су итекако присутни. Нажалост, примат у српској политици од самог старта те чудне револуције деведесетих узели су либерали.

Њихово дело и опхођење према Србији и српскоме народу довољно говори о њима самима. Њих је 5.октобра 2000. на власт подигла српска омладина која је предводила српски народ. Тим такозваним лидерима тадашња омладина је у руке дала кључеве судбине Србије.

Бунт који је омладина изразила према Слободану Милошевићу данас је прерастао у бунт против Србије, против њих самих. Све то захваљујући либералима који су замазивали очи српској деци и српском народу обећањима и причом о прогресу, светлој будућности. 16 година пошто је српска младост по ко зна који пут променила Србију сада је опет мења, али је окренута против Србије.

Велики број мојих вршњака, али и оних старијих који сада завршавају факултет, жели да оде из Србије. Они су потпуно изгубили наду, као да је пламен српства готово замро.

Мрзе Вучића, Чеду, Тадића, Чанка, Ђиласа, Борка и многе друге, потпуно су апатични према судбини земље.

Оправдано, не треба кривити омладину. То је дакле бунт апатичности, потпуног одвајања од идентитета српског. То је бунт јединке.

Због тога што су ти лидери учинили овој земљи млади више не знају коме да се окрену и никоме не верују осим себи.

Због тога што су „српски лидери“ судбину српског народа и Србије поистовећивали са собом и својом влашћу а затим низали огромне неуспехе, у име Србије, младост је реаговала сасвим логично. Она није желела да буде поистовећује са њима, а због пропаганде млади су почели да поистовећују са Србијом те такозване „лидере“.

Зато данас када апелујем да треба остати у Србији често чујем питање: „ А шта је то мени Србија дала да бих ја њој вратио?“. То је управо проблем. Ни ДС, ни ЛДП, ни СПО, ни СНС нису Србија.

Нити су Србија Тадић, Коштуница, Чеда, Вучић, Драшковић… нико од њих није Србија.Ми смо Србија! Српски народ је Србија. Политичари су део апарата, Србија није апарат.Логиком се закључити може да ако је српски народ створио српску државу онда је српски народ Србија!

Србија је једна узвишена ствар, духовна и метафизичка која прожима све нас који смо Срби. Ако се Срби не боре за Србију, ако допустимо да нам било ко ради што год му падне на памет да ради са нашом земљом, онда за нашу земљу нема спаса.

„Србија није шака пиринча да је позоба свака врана коју ветар донесе“

Марко Б. Гајиновић

https://kulturniklubsvetionik.wordpress.com/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s