Верица Стојиљковић: …место…


. . . кров црвенкасти грле
ружице успињачице, , ,
расту од степеника .. камених!
Прозори су отворени…
бело платно завесу сачини..

 

 

Небо, дубоко плаво
облаци бели лете њиме .
И … сунце, буди ту, јутром,
оне.. загрљене..
од света заборављене.

 

 

Није то далеко ..
то је близу..
о близу драги срцу твоме,..
и шум потока се зачује
кад око поднева утихну . . . птице…

 

 

Ту, под небом ноћи,
под звездама сјајним
заплешу и виле, …
лепотице вилењачких моћи,
плесом зову вилењаке,
да свака са својим
уплете косе у плетенице!

 

 

Међу дрвећем високим,
близу куће
јабука је једна скрита …
. . . она . . . чаробница рађа
љубави теби – плодове од злата!

 

 

На том месту не постоји време!
Успавала сам га жељама својим!
Отвори , једно .. па друго око
и види … све што Лепотом се зове!

…извод из песме…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s