Божидар Мићановић Пивљанин: Кофер


 

Данас сам сав свој живот спаковао у кофер туге

Огрнуо се плаштом успомена и

уморним кораком кренуо стазом сећања

 

 

Вучем отежали кофер…да ли је

тежак ил снага малаксава…

Плашт ми се умотава око ногу,

спутава ме…

Због њега често застанем…

Ослушкујем…

Стаза утабана

јер сам свакодневно пролазио њом више пута

Прикупљам задње атоме снаге

да стигнем до места

коме сам се упутио

Кофер све тежи…плашт се цијепа.

Ту сам…

Близу…

Али…

Онога места више нема!!!

 

Уместо њега раскрсница.

Велика

Без путоказа.

Где?

Куда?

Са или без?

 

 

У глави као у кошници.

Да ли да останем ту?

Да распакујем кофер

покријем се плаштом и утонем у сан…

Или да збацим плашт

оставим кофер и

кренем даље…

Сво моје богатство да оставим на раскрсници.

Остат ћу

До кад

Не знам

Ујутро

Да ли ћу бити ту?

Ако случајно пролазиш туда

а мене нема

само завири у кофер…

Не дирај га

Тежак је

Узми плашт

Понеси га са собом

На њему је део мене

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s