Драган Симовић: ЗЛАТНА КИША ПЕРУНИЦА


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Ноћас нас је походио Перун.

Приспео је са свом Силом и Славом Својом.

Сејао је муње и громове свуда уоколо.

Муње у разним ваграма: плаве, зелене, румене, пурпурне…  обасјавале се тавну ноћ.

Потом је Перун излио кишу, благу, милу и благородну кишу.

Пре тога, ми смо данима разговарали и преговарали са Перуном, молећи Га, да нам пошаље кишу.

Рекли смо Му: све ће скапати, све ће изгорети, а Ти нам не шаљеш кишу!

Нисам то знао, – одговорио је Перун – јер ме нико од Рода Мојега, од Рода Мојих Белих Срба није призивао у помоћ.

Призивали су, додуше, све време неке туђинске богове и светитеље, али Ја се нисам обзирао на то, јер те молбе ваше не бејаху Мени упућене.

Мој Род је заборавио КО САМ ЈА!

ЈА САМ ОНАЈ КОЈЕГА ЈЕ СВАРОГ – ОТАЦ СВИХ НАС, БОГОВА И БОГИЊА, И ДЕДА СВИХ ВАС, БЕЛИХ СРБА – ЗАДУЖИО ДА БДИЈЕМ НАД ДОЊИМ НЕБОМ ТЕ СВЕКОЛИКИМ СВАРОГОВИМ И МОЈИМ РОДОМ НА МИДГАРДУ.

Јуче смо се, пред вече, најзад договорили са Перуном, и Он је ноћас, као и вазда пре тога и после тога, испунио обећање: послао нам је кишу коју од ми милоште зовемо КИША ПЕРУНИЦА.

Благодаримо Ти, ПЕРУНЕ СВАРОЖИЋУ, благодаримо Ти срцем и душом!

02

Бели Србин разговара са својим Боговима као са Својим Родом.

Из срца и душе.

У љубави, доброти, лепоти и чистоти.

Наши Богови љубе нас, и вазда су и увек уз нас.

Но, да ли ми љубимо Њих, и јесмо ли вазда и увек уз Њих?!

Одрекли смо се својих Богова и Богиња, а кренули и пошли за туђинским боговима и светитељима који су навек били и остали равнодушни према нама, Белим Србима.

03

Ноћас је у овом делу Србског Баната пала ЗЛАТНА КИША ПЕРУНИЦА.

Јутрос је, гле! све васкрсло и пропевало од радости, милине и дивоте!

Певају људи, певају птице, певају биљке, пева дрвеће на ветру…

Банатски Бели Срби, после разговора и договора са Перуном, призваше ЗЛАТНУ КИШУ ПЕРУНИЦУ!

Нека Бели Срби и другде по Србији, и иним србским земљама, направе договор са Перуном Сварожићем, да им пошаље ЗЛАТНУ КИШУ ПЕРУНИЦУ.

04

СТВАРНОСТ ЈЕ ОНО ШТО МИ СТВАРАМО СВОЈИМ МИСЛИМА, СНОВИМА, ВИЗИЈАМА, РЕЧИМА…

НАШИ БОГОВИ ЈЕСУ СУШТА СТВАРНОСТ НАС.

ОНИ СУ СУШТИ БОГОВИ У НАМА СУШТИМА И СВУДА ОКО НАС СУШТИХ.

МИ СА СВОЈИМ БОГОВИМА И БОГИЊАМА СТВАРАМО, НЕ САМО ОВАЈ СВЕТ, ВЕЋ МНОГЕ ИНЕ ОВОСТРАНЕ И ОНОСТРАНЕ СВЕТОВЕ.

ЈА ТО ВЕРУЈЕМ И ЗНАМ – ЗНАМ, ВЕРУЈЕМ И ЖИВИМ!

(У Великом Гају, 25. жетвара 7526.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s