Тимочка Бела Вила:Чувари


Стојим на рубу-

Отаџбине моје.
Ходам линијом пресека-
Путева неких који не постоје
Царство је ово моје-
Наше!
Ко је пустио зверове?На беле вукове!
Па из шуме немо посматрају?Завијају!
Утваре осенчене,ликом мојим.Рекоше да стоје.
Лик се у лику крије,мирисом открије.
Знакови мога пролажења,земља цела.
Кад заигра камен на камену под плавим пламеном…па открију хумке под земљом сакривене,маховином прекривене.
Нисте скривали мене,улепшавали сте вас.Туђом круном главе крунисали.Господаре своје за дукате издавали.Свето ништа нисте имали.
Давали из туђих имања.Знали од туђих знања.
Грех је када од свега направите прах и пепео.Мука моја,зној облила,жиле моје попуцале,ноге ме од терета издале ал створих.Ни из чега нешто.
Стварање!
Стварајте!
Од створеног ништа не начинисте.
Каљуга.Замислили да ако се довољно ниско разум спусти да ће брана да попусти.Покида место,сусрета,двеју сила.
Сила више није сила,не удара више јавно.Сада пређосмо на ниво изнад па мучимо одавно.
Бели вукови,зубе наоштрили…Кренули…Сви видели…Приближили се,па нестали…
Ноћу стражу чувају,дању шумом сневају…

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s