Мирослав Симовић: ПУТ КА СРЕЋИ


Док облаци лутају изнад мене,

тражећи свој пут,

моја срце мирно снева,

желећи ведрину и лепоту,

духа свог.

 

 

 

Међу зеленим ливадама

где лаган ветар са природом се игра,

спокојан седим  и у мислима тражим

свој пут.

 

 

 

Пут наде и воље где сунце вечно сија,

а шума скровиште да ми буде,

где је нада вечна, а љубав се дели на све људе.

 

 

 

Јутра која су вечно лепа, а биљка свака род,

мисли које се вечно деле,

а осмех сваки као највећи плод.

 

То је пут праведности и старе мудрости,

пут предака,

то је пут кући.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s