Роса: Кад не могу да спавам у бесане ноћи…пишем…


 

Немам роде, …     где да одем!

Нико ме не чека,  од рода мог!

Кућу у којој живех  сам увек звала ,..

 концетрациони логор,  број 19…

 

Мој отац …  најстарији син,

са траумом из  другог рата…

продаде сво наследство …

дедину земљу … најбоље њиве ..

буд-зашто…

 

 

А деда…Драгић  … испашто… 

 и би убијен у аустријском логору

смрти- Маутхаузен …  тако млад…

и остави … четворо  сирочића  и

бабу саму , ..младу удовицу….

 

А ти … мој полубрате од мајке,  мали Мићо!

Удави се у Ветерницу реку,  са само три године.

Рођена сам после тебе …и  

никад  те нисам упознала .. и ..

УВЕК СИ МИ НЕДОСТАЈАО

 

 

А ти,   моја полусестро  од оца,

тужна Нено, …

младу те уби из пиштоља

твој муж …  траума  из овог,

 последњег,  наметнутом нам рата!

Оста једно дете иза тебе…

 без оца и без мајке!

 

 

Толико ратова… толико трагедија,

 толико рањених срца и душа…

Бог би  заплакао… када би знао …

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s