Јосиф Панчић је оставио први и до данас најлепши и најпотпунији опис босиљка:

“Ова је биљка нашем народу осим многих других, које су раста виђенијег, цвета и мириса лепшег, најмилија, чему је узрок тај што босиљак прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита босиљка у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина, или болеће које сроднице рука босиљак на гроб посади ” (Ботаника 1868:251).

Веселин Чајкановић истиче да босиљак “ игра изванредно важну улогу у магији, религији и култу, у медицини, у поезији српског народа ”. Наводи и пример из некада популарног романа Чедомиља Мијатовића Рајко од Расине, у коме сиромашна жена ни за какав новац неће да да саксију босиљка, али кад је сазнала да је босиљак потребан да се стави поред једног погинулог Србина дала га је бесплатно (Речник народних веровања о биљакама, 1985:41)

Босиљак – (Оцимум басилицум Л. – Лабиатае) прати сваког Србина кроз све озбиљније прилике у животу од рођења до смрти. Босиљак је Божји цвет и прво се у врту посади он, па тек друго цвеће. На Богојављење, у воду која се ујутро доноси са извора, стави се босиљак, па се истом сви укућани запоје. Освештаном водом свећеник кропи вјернике и благосливља уз помоћ босиока. У води у коју је потопљен босиљак купа се родиља послије порођаја, као и новорођенче до 40 дана.

О Божићу се извор са којег се пије вода кити босиоком. Стари Срби и Србкиње,кад иду у цркву носе струк босиока и стављају га поред иконе. Два дана у години су посвећени босиоку: Св. Макивеј и јесењи Крстовдан,када се босиок бере и посвећује.

„Душа му на босиок мирише“ каже се за доброг човека.

 

http://www.planeta.org.rs/30/10lekovitobilje.htm