Верица Стојиљковић:Белина


Белина  … отвара се…

ничег нема до … ње … белине.

Чини се да душа је ствара …

 или можда … срце…

Белина,  ветар што лута

да пробуди уснуло лишће,

додирне траве и помилује … птице.

Белина …  река што

тече и стоји у истом трену…

нема тела … нема границе …

Мир Свемира све мири.

Видим непостојећег времена ,,, белину.

Ох, нежност кида задње

тамне чини …слобода

воде, ватре, ветра и камена

топи се у овој белини.

Само срце , , , Пулсира   

у љубави    топлини

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s