Игор Арепјев : Завет предстојећег – Библија будућности Део четврти, глава трећа–Текст 7


1.Био сам у Храму Небеском и видео сам Оца Небеског. И рече Он: гледај и упознај себе да би могао да упознаш Свет око тебе и Свет свој јер је Свет у реалности јединствен.

  1. И видех душу своју, и видео сам како се она појавила, као из дубине: и видео сам да је душа некако мала и као да је статична. Међутим у току приближавања душа је постала динамична и веома светла. У једном тренутку видео сам тамни план, зауставио сам се и видео јарку бескрајну светлост и велики број ћелија са снажном енергијом. У једном тренутку, када сам поново скренуо поглед, светлост је постала тамна и није се видела ни енергија, ни ћелије. Поново сам погледао ту тачку у коју сам до тада гледао, и опет сам видео јарку светлост и бескрајну енергију. Видео сам душу своју: јарка, динамична светлост излазила је из душе.
  2. Погледао сам Оца, и Он рече: сине мој, ти си питао куда ја одлазим и шта тамо радим. Погледај сам и учини као ја.

И видео сам Оца, улазио је у јарку светлост и Он је био светлост. Приђох ближе и осетио сам топлоту, велику топлоту. Гледајући Оца видео сам како се ствара Свет, и зраци Света дотицали су моју душу, и видео сам како је растао Свет и како се реализовала светлост душе.

  1. И рече Отац: треба много тога схватити, треба видети све боје Света да би нашао своју душу у дубину душе.

И видех: Свет има боје, као и душа; и човек који прихвата реални Свет лучи светлост из душе своје.

И говорио је Отац: ти ме видиш у истој одећи и у тој светлости у којој сам ја увек, као и са тобом од овог тренутка; сједињујући душу са светлошћу сазнања ти видиш Свет у светлости која и постоји у Свету, и видиш Свет отворених очију.

И захвалих ја Оцу Небеском за знање које Он даје сваком човеку ради спознаје Света.

  1. Налазећи душу човек налази себе; нашавши душу човек налази себе; видевши своју душу човек види себе и Свет: човек првобитно види другог човека и види Творца. Упознајући Његова знања упознаје себе, и Свет, и сваког човека. Упознавши себе спасава друге, тачно знајући према знањима Творца шта ваља чинити и куда ићи. Тим самим човек долази до спознаје да је Свет јединствен, да су људи јединствени, да су Творчева знања јединствена, да је Творац јединствен. Постаје свестан да човек није сам, да спасење постоји за сваког ко иде са Светом и у Свету борави.
  2. Душа спознаје је човеков ослонац и испољавање физичког тела човека, тј.основ Света и Свет глобални и бесконачни. Свет који расте и развија се.

Ко има душу у дубини, где је ослонац, где је основа, и шта је неопходно схватити да би она постојала, где је потражити и шта мислити? У себи, управо у себи човек ће наћи Свет, наћи ће себе, наћи ће људе и спознаће оно што је речено.

И захвалих ја Оцу Небеском за знање које Он даје сваком човеку ради спознаје Света и себе.

Извор: фејсбук страница Владана Пантелића

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s