Тимочка Бела Вила:Признање


Признајте себи,ако не можете

другима…

Пут који се одаје безнађу…не води у

бестрагију.Земљу обећане преваре

где сви иза свакога роваре.

Пристали смо да у сопственим

бродовима,будемо слепи

путници.Блага на чување дарујемо

пиратима,здравља на неговање

поверимо пијанцима.

Није глава без

тела,обезглављена…него

лоботомирана Није прст на челу

знак за осету додира.Него превара да

се преврће по мислима.

Снага једнога постаде слабост

многих.Клонуле душе које гладују да

  се лажно радују.Па купују,трпају

узалудне пластичне снове.Трули све

убрзо јер их бахато поткупио…онај

који им све џаба продао.

Када смо пристали на очајање?Без

права на покајање!Када смо

пристали да чекамо у реду да душу

заложимо?Осмехом смо могли

све…Љубављу СвеМир да се

покрене…

Трампили смо оне који ће у

ВЕЧНОСТИ да живе УВЕК…

А ми?

Имамо ли снаге да се представимо

себи?Без онога шта сам…Само ко

сам…

Почните са-ЈА САМ…

Онда је пут лакши,кораци

спретнији,Ви паметнији….Кормилом

управљате ви!

А лажни сјај и пластика?То иструли

јер…

нема посматрача,лепљивих

прстију…Пепео одлази пепелу.

ВРЕМЕ ЈЕ!!!

Одлучити се.Све има своју предност

ал само једно има ману.Грешка није

није случајна него НАМЕРНА!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s