Девана, Дијана, Девица


Девана је била словенска богиња чије су функције најсличније грчкој Афродити и римској Дијани. С обзиром на то да су имена Деване и Дијане веома слична сматра се да су Словени ово божанство примили од Римљана. Њено дуго име Џиењона, односно, Џевана, како су је звали Пољаци, још више подсећа на име римске богиње лова што је један аргумент више у прилог теорији да Девана није изворно словенско божанство. Међутим, Девана је име чије је порекло изворно аријевско због чега постоји могућност да су Девана и Дијана запрво само две различите варијанте једног истог имена. Којег? Стари Аријевци веровали су у Девасе, који су били синови Дајуса, оца неба, дакле, сами богови. Из санскритског термина дева произашле су речи деус и теос које такође означавају Бога. Имена многих богова имају своје порекло у овом термину: Дионис, Зевс, Диона, Дана (келтска врховна богиња)  и наравно, Дијана и Девана. Тако би Дијана и Девана означавале ону првобитну, врховну богињу, која је касније изгубила своју врховну моћ и постала једна од богова. Веровање у првобитну богињу сличну Девани постојало је одвајкада на овим просторима. Становници Балкана клањали су се Шумској Мајци, господарици шума и шумских бића. Управо су Дијана и Девана шумске богиње, заштитнице дивљих животиња и богиње лова. Ако посматрамо Девану као аспект Врховне богиње пагана која се кроз три фазе месеца и три фазе у животу жене појављује као Девица, Мајка и Старица, видећемо да Девани свакако припада први аспект, аспект Девице.

Само име Деване садржи у себи ову одлику јер она је дева, девица или млада девојка. Богиња шуме свакако означава жену која у себи још има нешто дивље и необуздано, будући да се још увек није предала мушкарцу. Оваква подела Триморфне богиње свакако не постоји код Словена, бар не у изворном облику, али ће нам бити лакше ако словенски систем употпунимо келтским и повучемо неке паралеле између ове две врсте паганизма. У случају да вас интересују детаљи о словенској врховној Богињи и њеном могућем троструком аспекту препоручујемо вам књигу Александре Бајић Велика Богиња Словена. Шта још можемо рећи о Девани?

Њена света животиња била је кобила, а она сама се сматра богињом-кобилом. На планини Девици, која је очигледно повезана са Деваном, нађен је камен на коме се налази слика кобиле. Александра Бајић сматра да се у српским епским песмама Девана појављује као мајка Милоша Обилића за чије презиме – Обилић знамо да потиче од презимена Кобилић. Сам Милош би онда представљао Јарила, односно Деваниног сина кога је добила са Велесом. Какав је био брак Деване и Велеса? У почетку се богиња противила овом браку. Међутим, Велес је нашао начин да је одобровољи. Претворио се у цвет босиљка и тако умирио помало дивљу Девану. Као супруга Велеса, Девана се у руским бајкама појављује као Василиса, прелепа мудра девојка која своме мужу помаже да савлада бројне изазове. Осим што је Девана претежно шумска богиња она је везана и за реке и језера. Њено дрво је леска, али и врба. Празник врбопуц посвећен је овој богиња а он се слави у рано пролеће. Иначе, Спасоје Васиљев сматра Девану управо богињом пролећа, због чега је можемо сматрати сличном, ако не идентичном Весни.

www.starisloveni.com :: Devana, Stari Sloveni, Staroslovenska …

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s