Мирослав Симовић: ЗЕМЉА


   

У сенци зеленог бора самуј

Душа моја и будна сања  снове.

 

Сања велике реке међу стеновитим кањонима,

Зов дивљине,  ветрове што ливаде ломе,

Песме птица које обронци планина носе.

 

Тамо где ноћу звезде мирно сањају своје снове,

Где се ломе душе наше, и  лепота је нашла своје место.

 

Дрвећа као чувари велике земље,

Уточишта за све душе, што великом земљом ходе.

 

Такву земљу сањам, такву земљу искам,

Тамо желим да сву лепоту делим.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s