Мирослав Симовић: НОЋ


Вече се шуња преко зелених ливада,

хита ка гори и

спушта месечеве сене.

Као  лампиони пале се звезде,

прошарају небо светлошћу

тако да свако нађе свој пут.

А тиха река кањоне ломи,

пратећи свој далеки пут.

Ветар полако запљускује обале

великих планина,

лагано се њише гора

и носи свој чаробан звук.

Месец који будан сања и диви се гори,

слапови који гласно жуборе и опомињу

да су будни чувари горе.

То је лепота дивљине ноћи,

где је спокојан свако и

мирно чека јутро да настави свој пут.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s