Мирослав Симовић: НОЋ
Вече се шуња преко зелених ливада,
хита ка гори и
спушта месечеве сене.
Као лампиони пале се звезде,
прошарају небо светлошћу
тако да свако нађе свој пут.
А тиха река кањоне ломи,
пратећи свој далеки пут.
Ветар полако запљускује обале
великих планина,
лагано се њише гора
и носи свој чаробан звук.
Месец који будан сања и диви се гори,
слапови који гласно жуборе и опомињу
да су будни чувари горе.
То је лепота дивљине ноћи,
где је спокојан свако и
мирно чека јутро да настави свој пут.