Мокош


Богиња Мокош била је старословенска богиња Мајка. Она која се бринула о трудницама, породиљама, мајкама. Водила је рачуна о женама и њиховом здрављу, као и о њиховој деци. Пазила је да им брак буде добар и да жене ваљано обављају своје брачне дужности. Бринула је о предиљама и везиљама. Водила је рачуна да жене добро обављају своје домаћинске послове. Чувала је овце и њихова руна.

Име Мокош, према неким етимолозима, потиче од речи “мек“, па је тако Мокош у тесној вези са нечим што је мекано. Пошто се Мокош сматра богињом плетиља и да је, као таква, заштитница оваца, највероватније је да се придев “меко” односи на овчије руно. Према другим етимолозима, њено име могуће да потиче од речи “мокро“, због чега се повезује са Мајком Влажном Земљом. Ово значење потиче од једне од одлика богиње Мокош. Мокош је и богиња плодности. Понекад се киша назива Мокошино млеко.

Жене са ових простора бацале су кудељу у воду која се називала “мокрица” и која је представљала жртву богињи Мокош. Пређа кудеље није смела да остане преко ноћи да је не би Мокош опрела. Под Мокошин кип су се, својевремено, остављaле маказе, босиљак и вуна, што је требало да заштити неострижене јагањце. Као и већина обичаја које данас неосновано приписујемо православљу, многи обичаји везани за Мокош су остали и данас.

Мокош се веже за Перуна Громовника, за суве врхове и горе и за Велеса и за мочваре, долине и сву воду. Често се Мокош повезује са Видом, Свароговом женом. Вида или Мокош је, заједно са Сварогом, заслужна за стварање људи. Повезује се са белом пчелом, словенским претком. Зато је пчела Мокошина света животиња, уз овцу и змију. Њене биљке су липа, лан и кантарион. Од липе је настала прва жена, а њу је, сматра се, створила Мокош. Према Веселину Чајкановићу, који је писао о давнашњој религији у Срба, лан је биљка која се често користи у враџбинама, док је кантарион служио за лечење женских репродуктивних органа.

Кип богиње Мокош подигао је руски кнез Владимир 980. на брду изнад Кијева. Кнез Владимир је порушио кип осам година касније, када је прихватио хришћанство. Ипак, није било тако лако искоренити обичаје, поготову не на Балкану.

Извод из текста Сање Бајић- Претеча Света Петке: време када је Мокош прела судбине људи-

Извор- интернет страница „РАСЕН“

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s