ЗЛАТНИ ПЕРУН


Сећање на бога Перуна било је веома живо на нашим просторима у 19. веку, не само у народу него и у владарским породицама. О томе говори покушај Петра Другог Петровића – Његоша да направи сопствени новац који је назвао по старом словенском богу – громовнику. Питање је да ли је икада почело ковање ЗЛАТНОГ ПЕРУНА, па неким тврдњама један примерак је сачуван у колекцији италијанске владарске династије Савоја, други верују да су искована 32 пробна примерка које је Његош поделио својим пријатељима. Пошто нема сведока који би потврдили постојање сачуваног примерка овог новца, велика је вероватноћа да никада није ни кован. Заправо, 1851. године смрт је спречила Његоша да оствари своје планове. Једино сведочанство о постојању таквих планова је податак о пронађеном гвозденом клишеу 1909. године. О изгледу клишеа сведочи текст чиновника који је присуствовао догађају:
„Како тај клише није веће запремине од данашњег пола динара, а на њему су сва слова била ситно исписана, нијесмо могли слободним оком прочитати да знамо шта је тај клише – те прије неголи га је ковач чекићем ударио ради поништења, на црквеном воску извадили смо отисак овог клишеа и са једног и другог краја који је показао ову слику – с једне стране: аждаја у кругу, у средини натпис Црна Гора и мало ниже 1851. година бројевима означена, са друге стране вијенац, а при врху истога рука која држи стрелицу. У средини написано стоји ЗЛАТНИ ПЕРУН са назначеном вриједности – бројем 2 и словима талира.“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s