НОЋ – Владимир Шибалић


16406607_416171988723928_5295663839163410756_n

Буктиња гори док ово пишем,
Дамар срца бије, једва да дишем.
На пламен примакох још једну цигару,
Одсјај из ока неста кроз дим и пару.

Ноћ је крива што ово пишем сада,
А мјесец, пријатељ, али лош слуга,
Подсјећа ме изнова на оно од некада,
И враћа наново на путешествија дуга.

Понекад у овакве несане ноћи,
Запутим се тако стазама старим,
Пут савјести гриже, а уз крик беспомоћи,
Сјеном игру уличних свјетала кварим.

Кораци су моји тада тешки и груби,
У њима одзвања тежина мојих гријеха,
Љубљах некада што не смијах љубит’,
И љубит’ ћу је, ево, и сада и довијека!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s