Горан Полетан: ХАИКУ поезија


 

Вјетар, враголан,
милује све руже редом
– оне се црвене.

Љетњи пљусак све
тјера у бијег – не и
старог пијанца.

Непомичне, као
разбацано камење
– овце у пољу.

На црвеном пијеску
пустиње, само гуштер
пркоси сунцу.

Странац пролази
журно, са врећицом
– клатно у руци.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s