Феликс Богдановић: ИВАНА 2


Слушали смо музику зрикаваца

То вече. У врту миришљавих чемпреса.

Моје срце је весело играло

 

У ритму, њених лаганих издисаја.

И свака пора на кожи напета из осећаја

Исчекивања. Да ли ћу грешку направити

 

И све упрскати? Њена коса мирише на ружмарин.

У њој све гори, град у пламену! А црвене усне Венерин

Пупољак ружин. И латица црвених

 

Које, као цвет росе, моје усне жељне

Додира лаганих, миловања и бројне

Уздисаје, ношене временом

 

Као жарена пустиња жељна воде

Тако моје срца од капи лепљиве смоле

Напаја се похлепно. Од густих четинара

 

Драгог камена ћилибара

Њене очи… ахх! Њене очи кристална

Камена рубина, краљевског сафира…

 

Украшена одвећ поносна

Заувек краљица трона висока

Нимфа из митологије где

 

Мирише вечерње лето, лаванда

И дрворед густих чемпреса

На каменој клупи поред

 

Уличне светиљке, где замишљах у тишини

Како Ивану љубим у дубокој мисли

Где не знам више шта је стварност, а шта машта

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s