Бултони: Пруга


Нови Сад, перон два, колосек два и чет’ри

Чекам воз за Београд, паклена врућина

Сигурно је близу четрдесет степени у хладу

Ох како би сад пријали неки северни ветри

Петнаест степени ниже и дебела ладовина

Воз касни, остаћу сат дуже у Новом Саду

 

 

У једном тренутку када се томе најмање надах

Сенка ми прекида сунца зрак, поглед подижем…

Да ли је слободно једно место, вила ли је или жена

На пречац занемех, просто ми одузе дах

Хоћу да кажем, слободно је али не стижем

Скамењен гледах, крај мене седа она ил’ сенка њена

 

 

О Боже, коме ли анђела оваквог за љубав створи

Којом заслугом баш мени у кобном трену посла

Интер Сити има климу и он никад до сад није каснио

Премили дал’ нектар или мед потече или она проговори

Поред толиких слободних места она баш код мене дошла

Ову лепоту у животу нисам видео, нити у сну снио

 

 

„Међународни воз из Будимпеште долази на колосек чет’ри“

На брзину купимо кофере, хоћемо ли заједно сести, изустих

Да наставимо дружење, да нам не буде досадно

У трену се презнојих као да дунуше још врелији афрички ветри

Да наравно пријаће ми, муко моја, неспретно кофер испустих

Подижем га кришом, у купеу смо, вруће је, мени у срцу ладно

 

 

Једном је меденом речи испразнила све чауре моје

Не ово се не догађа мени, ово је неко други, нисам ја

Плаветне као небо ме гледају и баш мени се смеше

Сладак је укус речи њених, пред очима дугине боје

Шта ти је човече, буди се, није страшно, само једна жена

Све ми већ некако познато, да ли то већ некад беше

 

Воз је путовао, одужило се, рекао бих цео целцати век

Кроз прозор гледам, промичу станице јадна за другом

Као ништа ми није, покушавам обичне разговоре да водим

Ал готово је, већ видим, за моје срце њена реч је лек

Знам већ, одсад ћу путовати, искључиво и само пругом

Тог лика и очију плавих никако не могу да се ослободим

 

Нисам се усудио крај пута да окончамо заједно

Најавих да неколико станица изаћи морам пре

Не препознах дал’ у оку беше туга ил’ само сена

Предивно путовање, успомене и сећања вредно

Овако нешто још никада доживео нисам, не

Поцепала ме начисто једна лепа, прелепа Милена…

 

25.08.2012 у 22х и 33’

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s