Анђелко Заблаћански: Ноћ са песником


Сећање сврати
с јатом птица селица
пред полазак.

 

Мисао клоне
уплашена као срна
у ноћи лова.

 

Ни сна – ни јаве
у видокругу орла
црно јагње.

 

Зора се стиди
над пољем гракћу вране
у мојој глави.

 

А пој славуја
заборављен на папиру
свитање брише.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s