Јагода А Маринковић¬: МОЛИТВА ЗА ВЕЛИКУ МОРАВУ


Блага реко светлости и тајни
нека са твоје обале стигну људи
из тавних шума преко гробова и поља
отетих косовскиx божура
из колиба запаљених балканских студи
и нека скину главе са скела и коља

 

Мораво две обале много река
Србин те од искона разаткан чека
у твом тајновитом свету
док хук нам се и увирање твоје причињава
у ноћи пуног месеца
нек засветли сува суза из твога вира
и горка од бола лековита трава

 

Мораво у мраку клизиш ко сета
лађом дереглијом чамцем и свећом
са обалама ко рукама склопљеним
над тајном од вечности већом
и времену са исконом стопљеним

 

Док талас сећања мине и живих рана
са капије Лазарице муљ што крије
Мораво нека нас дотакну
са Грачанице и Раванице звона
из темеља из воде твоје дубоке тије

 

Мораво букагије прах и олово
Кнежеве вечере и кречу што горе
оно што смо туђину у бунилу дали
нека нам синови створе
Очеви што су могли а нису знали

 

Мирише ово вече на осмех
онако благонежно
смеши се душа твоја
Велика Мораво моја
твој титрај на уснама има
титрај што ce од свиле извија

 

И плови Мораво осмехом рекама мојим
не дај ни ветру да зачарлија
осмех што чува душу од олује
осмех што лечи душу кад болује

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s