Верица Стојиљковић: Зором гледам на језеро


Зором гледам језеро … непрегледно 

Видокруг… небо светло  водом спојено

Не постоји граница у даљини

Као Свемир да је застао у трену

Ветрови још спавају у тишини

Поглед и поглед… душа сусрет

 

Са руке полеће птица

Звук лаган,  крила прхут  

О, где неста,…душо.. док птице  погледах лет …

 

Прекида се  питања звон

срце уз срце стаје

застаје живот у ходу свом

срце и срце и око и око 

се препознаје…

 

ти…ја… овде би рекли

у времену скок…

ти … ја … јава као у сну

жар светли

речи се не говоре

а душа и душа чују!

 

И душа уз душу,  у души, путује

Тамо, где све Једно опет постаје!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s