Драган Симовић: И сетна песма из поља, у сутон, под пуним Месецом…


Вечерње небо,

румено и љубичасто,

понад јасика

снених у даљини;

и сетна песма

из поља, у сутон,

под пуним Месецом

што рујан

изгрева.


Високо горе

у модрим стенама;

где се њишу

борови вити;

дрхтури и трепти

јасна Вечерњача –

као негда,

као некад давно,

у неким снима

које будан

сневам.

У неким снима

које и сад снијем;

као некад,

као негда давно;

опхрван тугом,

под пуним Месецом,

над душом сетном

вечно, будан,

бдијем.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s