Драган Симовић: Вилењакова онострана поетика (1)


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Љубав је Биће.

Љубав је Божанство.

Кажем Божанство, зато што је и Мушко и Женско, истовремено.

Бог и Богиња, у исти мах.

Будући Биће, самосвојно и самобитно, Љубав жели да буде посве слободна.

Љубав не можемо поседовати – Она јесте, Сама по Себи и Сама Собом!

Што је већа Љубав, све већу Слободу и све веће Пространство захтева.

Велику Љубав не можемо сместити у наше мало и тескобно физичко тело.

Велика Љубав захтева наша што виша и што тананија тела.

Великој Љубави некада бива тескобно и у нашем душевном телу, те захтева још виша наша тела: Духовно Тело, Божанско Тело, Тело Свести или Тело Стварања.

Љубав је, истовремено, и Стварање – Биће Стварања.

Љубав ствара светове и васељене.

Љубав Саму Себе ствара, како у нама тако и изван нас.

Кад наслутимо или осетимо Љубав у себи, знајмо да се тада у нашем оностраном и невидљивом срцу настанило Божанство: у мушкарцу Богиња, а у жени Бог.

Не гушимо и не убијајмо Љубав својом себичношћу и саможивошћу!

Љубав не можемо сместити у кавез, не можемо је оковати и заробити, не можемо је одвојити од Извора Живота.

Љубав мора да живи Свој Живот, мора да ствара Свој Свет, мора да буде Само Своја и, надасве, мора да буде повезана са Извором Живота.

Љубав која нас је изненада походила, није наша нити било чија својина – Она је само наш веома драг и мио Гост из Вечности и Бескраја.

Ако оставимо широм отворене прозоре и двери нашега срца, заувек ће остати с нама и у нама, но, ако ли, пак, затворимо двери и прозоре својега срца, да бисмо је приграбили само за себе, одмах ће, нетрагом, побећи од нас у вечна и бескрајна Пространства Слободе.

02

Не само што немамо оно што немамо, већ немамо ни оно што имамо, будући да само умишљамо да имамо.

Ми ништа немамо, па чак ни саме себе!

Ми јесмо.

И зато имамо само оно што јесмо.

Али, када постанемо свесни, да имамо само оно што јесмо, онда нам ни то што јесмо више није битно.

Једино онај ко каже: ЈА ИМАМ САМО ОНО ШТО ЈЕСАМ, може истовремено рећи и: ЈА ИМАМ СВЕ ОНО ШТО НИСАМ.

Јер, већу слободу има онај ко каже: ЈА НИСАМ, од онога који говори: ЈА ЈЕСАМ.

Све оно ШТО ЈЕСАМ то ме у исти мах и спутава, док ме посве слободним чини све оно ШТО НИСАМ.

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s