Драган Симовић: Вилењакова онострана поетика (2)


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

 

Људи везани за материјални свет бивају тешки као црна земља.

С таквима никада нисам могао ни пола часа да се дружим.

Прозаични су, безлични, досадни, шупљоглави и припрости.

Сва њихова виша тела су закржљала, док им је свест веома сужена, тако да не могу да разумеју ништа од онога што је изван материјалног света.

Када би у овоме свету боравили само овакви људи, дружио бих се радије са животињама, птицама и биљкама, али, с њима – никада!

Срећа је и милост, што у овоме свету постоји она златна мањина – пробуђених, освешћених, самосвојних и самосвесних – с којима сам се једино и дружио у овом животном току, од детињства до дана-дањег.

02

Када би било питање: да ли да умрем од самоће, или само годину дана да се дружим с људима везаним за материјални свет, радије бих изабрао смрт!

Страшније од витешке и ратничке смрти јесте дружење с људима везаним за материјални свет.

Свеједно, да ли су у питању мушкарци или жене!

Људи везани за материјални свет јесу тихе и потуљене убице лепоте, племенитости и узвишености, снова и визија, поезије, уметности и духовности.

(У Великом Гају, 29. гумника 7526.)

 

 

 

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s