Владимир Шибалић:СРПКИЊО


У очима ти небо вишње,
Усне попут набујалих вала.
Ех, да тај сам што ти санак чува,
Витез што брани те од зала.

 

Умилним гласом разбуди уснулу
Долину смрти што родина се зове.
Нек’ он вјесник буде наде
У боље дане Србинове.

 

Динарски стас, око струка појас,
Закићен шебојем, и другим цвијећем.
Поносит ход пољима родним,
А ручица њежна свија клас по клас.

 

Погледај ме, засјени,
Позови ме у краљевство твоје.
Отшкрини капије Ирија твога,
И буди ми оно што је само моје.

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s