ИГОР АРЕПЈЕВ – БИБЛИЈА БУДУЋНОСТИ Глава 5 – Откровење – Текст 1


 

  1. И видех ја Оца Небеског и говорио сам са њим. И рече Он: сине мој, погледај, ми смо у Храму Небеском, у самом његовом центру, где се све ствара и све постоји.
  2. И видех ја одређени простор, који се разликовао од свих простора по томе што је имао истовремено и спољашну и унутрашњу динамику свих честица. И то је било видљиво, иако су брзинске карактеристике честица биле различите, а честице – ја их тако називам – кретале су се у одређеном простору једном брзином, а у другом општем простору другом брзином. Унутар честица вршило се кретање информације и брзина је била друкчија. Чим сам погледао унутрашњост честице – брзинске карактеристике честице и информације унутар ње су се подудариле и одмах се догодило оно што сам ја мишљу унео на нивоу информације.Таква подударања брзинскх карактеристика догађала су се када се светлост подударала са погледом Творца или када би Он унео информацију, што је идентично. Даље је та честица расла и премештала се у простор, у Свет физички, и тамо се реализовао догађај или нека информација макронивоа или микронивоа, зависно од тога шта је било потребно створити или урадити.
  3. Погледао сам Оца и Отац рече: сине мој, ми говоримо о небу где постоје звезде, где постоји поларност, негатвни и позитивни правци. Концентрација на одређене секторе неба доводи до обнављања конкретног објекта информације, ма где се он налазио и омогућује веома велику брзину, тренутну брзину стварања и ширења информације, мaтерије, реалности. Што се тиче места одређеног простора који ти је био показан испричаћу ти о томе детаљније.
  4. – Сине мој, видиш ли Храм Небески ?

– Да, Оче.

– Да ли ме видиш и разговараш са мном ?

– Да, Оче.

– Ти осмишљаваш и разумеш знања које ја дајем и тачно их преносиш да би науучио људе.

– Да, Оче.

– Ти осмишљаваш и прихваташ све реално у том правцу, као и у другим. Ти учиш, као и сваки човек; као и свако ти се трудиш да схватиш суштину виђеног и да усвојиш правилно основу пута и усмерења. Ја прихватам све одједном и одмах све знам, све утемељујем и стварам према конкретном објекту или објектима како макронивоа, тако и микронивоа.

  1. Надаље ја ћу ти испричати о небу и о пространству, које си ти видео и прихавтио.

И дао је Отац време за размишљање.

И захвалих ја Оцу Небеском за знање које Он даје сваком човеку.

И био сам ја са Оцем, и видео сам веома интересантно одређен и стваран простор у простору.

И говорио је Отац: ти видиш Свет, био то Свет јединствен, или Свет унутрашњи или спољашњи. Свет је увек глобалан; и у човеку, и у ћелији, и у цвету. Прихватај Свет увек као велики, у Свету гради и стварај, и прихвати Свет као Свет од мене и Свет мој. Свет у коме ти живиш, као и сваки човек, размишљајући о стабилности и развоју у њему и о месту сусрета са мном. То је Свет, Свет твој, као и свакога ко је у Свету.

И захвалих ја Оцу Небеском за знање које Он даје сваком човеку.

Извор: фејсбук страница Владана Пантелића

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s