Милица Тасић: ДУПЛИ САН


Сам улазим у предворје
поцрвенео ми поглед
у дуплом сам сну

У срцу се љубимо
док нежно грлим крила њена и
сваки свилени конац на њима

Сањам…

У сну ме гледну
са очима прве магле

Нећу се будити!

Крила се цепају на пола
срце јаче лупа док
гласом ме милује
и сваком нотом љуби ме

Волим је

Светлосни прах пада
са очију њених на моје усне

Време нас опомиње
куц
куц – куц
све је брже срце

Црвени
у преткоморама
луди од чежње
скривамо се од часова
што нас јуре

Сам у предворју
чекам је

Равна линија
Нема ме
Нема је

Сан у сну нестаје
Зором заплачем
Волим је сваком сузом

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s