Виљем Јејтс: Беле Птице


Волео бих да смо драга, беле птице изнад мора!

Нас замара чак и блесак угашеног метеора;

У срцима нашим звезда на обзору сиње ноћи

буди драга бол и тугу, који никад неће проћи.

 

Заморни су ти сневачи, љиљани и руже красне,

ах, не сањај, драга моја, метеор што брзо згасне,

нити блесак плаве звезде у вечерњиј првој роси:

Волео бих да смо птице које морска пена носи!

 

Сним острвље, Данаанско, наш завичај валовити

где нас туга и пролазнозст никад неће походити;

Љиљан, ружа, и гнев и бол нестали би за час тили

када бисмо беле птице изнад морске пене били.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s