Драган Симовић: О родољубљу које се снева и пева


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

 

Не испољава се родољубље само на бојном пољу, како то обично неосвешћени људи мисле, већ свуда и свагда.

Родољубље је поглед на свет, поетика живота и живљења, стварање и стваралаштво са узвишеним смислом.

Родољубље је и када радосна србска мајка пева својој деци успаванке, када им казује најлепше србске речи, речи крилатице и речи соколнице, када им прича најлепше србске бајке и приче, када им препричава митове и легенде о знаменитим Србима и светим србским ратницима.

Родољубље се живи, родољубље се дише, родољубље се снева и пева!

Слепи србски песник Филип Вишњић учинио је више за буђење и освешћивање Србства, него многи устаници и прослављени ратници.

Његова поезија, коју неправедно зовемо народном, улила је чудесну, животну и божанску, стваралачку и слободарску енергију у већ обамрло и зачамало србско биће.

Да није било Филипа Вишњића, не би ни Вожда Карађорђа било!

Нема србског песника који се није жртвовао за Србство, за Род и Родину, за најузвишеније србске идеје и идеале.

Најпре су песници сневали и певали о Србству и Слободи, да би се тек потом појавили устаници и ратници који су знали и смели ту чудесну покретачку и стваралачку енергију да усмере ка остварењу песничких снова и визија.

Зато је Вожд Карађорђе на збору пред свим војводама ускликнуо оно што и дан-дањи одзвања Васељеном:

Коjекуде, војводе и устаници! Чујте ме: сваки ми је песник и писмен човек по свему раван вама, мојим војводама, и, зато их чувајте!

Јер, Карађорђе није, како то злонамерници и пакосници из бечке и берлинске школе приповедају, био прост и неписмен сељак, већ бејаше бистар, мудар и образован ратник и витез.

Бејаше одважан војсковођа, врстан стратег и неустрашив јуришник у свим биткама.

И данас се, на свим војним академијама диљем света, проучава његов највећи војнички и ратнички подвиг – ослобађање Београда.

Са двадесет тисућа србских устаника, Карађорђе је освојио највећу и најтврђу турску тврђаву у Европи коју је бранило преко педесет тисућа турских војника.

Пре напада на Београд, Карађорђе је данима у самоћи, као мудар стратег и војсковођа,  испитивао, изучавао и студирао све до танчина.

Београд је освојен са најмањим србским жртвама!

Чувши за тај Карађорђев подвиг, Наполеон је узвикнуо:

Овај је већи од мене!

Није случајно Његош испевао онако надахнуту и дивотну Посвету Вожду Карађорђу у Горском вијенцу.

Та Посвета у стиху јесте једна од најлепших и најузвишенијих икада испеваних песама (ода) једном србском Ратнику и Витезу!

Песник и ратник не могу један без другог, јер су судбински тако дубоко и овострано и онострано повезани.

Они су често једно биће и једно суштаство!

(У Великом Гају, 3. рујна илити гроздобера 7526.)

слика- Лола Аџић-

Advertisements

One comment

  1. Radmila

    ♥♥♥ ПОСВЕТА
    Праху Оца Србије

    Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,
    он ће ера бити страшна људскијема кољенима.
    У њ се осам близанацах у један мах изњихаше
    из колевке Белонине, и на земљи показаше:
    Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов.
    Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
    Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио
    и земљу им за поприште, да се боре, назначио.
    Из грмена великога лафу изаћ трудно није,
    у великим народима генију се гњ’јездо вије:
    овде му је поготову материјал к славном дјелу
    и тријумфа дични в’јенац, да му краси главу смјелу.
    Ал’ хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
    све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
    диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
    из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
    Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди;
    од витештва одвикнута у њим лафска срца буди.
    Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,
    Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!
    Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге,
    сабљом му се Турци куну – клетве у њих нема друге.
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    Да, витеза сустопице трагически конац прати:
    твојој глави би суђено за в’јенац се свој продати!
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
    На Борисе, Вукашине, општа грми анатема,
    гадно име Пизоново не см’је каљат мјесецослов,
    за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов.
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше,
    ал небесну силну зраку што ћ’ угасит твоје душе?
    Плачне, грдне помрчине – могу л’ оне свјетлост крити?
    Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.
    Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље,
    све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће,
    ал хероје ка Пожарске, дивотнике и племиће,
    гле, Српкиње сада рађу… Благородством Српство дише…
    Бјежи, грдна клетво, с рода – завјет Срби испунише!
    У Бечу на Ново љето 1847. года
    Сочинитељ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s