Драган Симовић: Туга и сета од века


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

 

Сва девојачка чежња и патња, сви вековни јади србске девојке, све наше забрањене, прогоњене, закопане и трагичне љубави сажете су, гле! у овом двостиху из једне, по мени, од најлепших и најтужнијих народних лирских песама:

Паун пасе, трава расте, гора зелени…

И гора се с листом саста, а ја немам с ким!

Случајно се, вечерас, а да не знам што, присетих овог двостиха – који ме вазда остављаше без даха – истовремено бивајући обхрван тугом и сетом из оностраних дубина девојачке – племените, устрептале и сањалачке – душе.

Тугом и сетом обрхрван… због ускраћених и забрањених љубави свим нашим чукун-бабама, пра-бабама, бабама, мајкама… које су морале да скривају, гуше и у срцу своме убијају своје најтананије, најчедније и најдивотније љубави.

Да скривају од својих најближих и најдражих, да скривају и од себе самих, јер свет овај одувек бејаше немилосрдан и  суров према свакој пречистој девојачкој љубави.

Колико је само дивотних девојачких љубави, колико је само  даровитих и мудрих србских девојака угушено, убијено и сахрањено у тамној, леденој и предугој Ноћи Сварога!

(Велики Гај, у кишовито и сетно вече, 3. рујна 7526.)

Advertisements

3 comments

  1. Верица Стојиљковић

    ПАУН ПАСЕ…

    Паун пасе, трава расте,
    гора зелени;
    и гора се с листом саста,
    а ја немам с ким.
    Имам драгог на далеко,
    у туђој земљи,
    па му јадна поручујем:
    „Дођи, драгане!
    У башти ми зумбул цвати,
    ја га не берем;
    на зумбулу булбул пева,
    ја га не чујем!“
    „Не могу ти, драга, доћи,
    још за годину!
    Пусти пути затворени
    од Румелије,
    Скендер-бег их затворио,
    хоће да роби!
    Туга мори, паша роби,
    туга голема!“

  2. Radmila

    Љубавни растанак

    (љубавна лирска народна песма)

    Два цвијета у бостану расла:
    плави зумбул и зелена када.
    Плави зумбул оде на Дољане,
    оста када у бостану сама.
    Поручује зумбул са Дољана:
    „Душо моја, у бостану кадо,
    како ти је у бостану самој?”
    Одговара из бостана када:
    „Што је небо – да је лист ‘артије,
    што је гора – да су калемови,
    што је море – да је црн мурећеп,
    пак да пишем три године дана,
    не би моји’ исписала јада!”♥

  3. dragansimovic

    Благодарим Верици и Радмили, двема Белим Србкињама, на овим прелепим и дивотним народним лирским песмама!
    Благословене и радосне вазда ми биле!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s