Милица Тасић: ЦРВЕНИ МАКОВИ


Буди ми далеко
да мирис твој не омами сва чула
бојим се уздрхтаћу

 

Буди ми далеко
да очи моје те не виде
бојим се заљубићу се у сунце
које залази лагано у твојим зеницама

 

Уснама воћним не дотакни ми
тело жељно сокова
бојим се узбуркаће се руке на мору
твојих груди

 

Буди ми далеко
миловања твога се бојим
задрхтаће жиле страсти и набујале мисли моје и
сваки нерв разгалићеш
док покривам те целом душом својом

 

Буди ми далеко јер
Морфеј ће нас пољупцем
уљушкати у лепе снове
газићеш макове црвене
љубави твоје и моје

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s