Витомир Николић: Идем


Бјелим друмом очајно прободен

друмујем, скитач, без лијека.

Идем куда ме очи воде.

У сан, у пјесму, у ријеч, у човјека…

Једном ћу тако и у смрт да одем,

па ако, случајно, умрем — нека.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s