Верица Стојиљковић:ДА Ли…


Да ли то месец кружи

над главама нашим или

то затворимо очи – ми – спавачи

Да ли то сунце јутром долази

у предвечерје одлази или

то ми успавамо вид унутарњи

Да ли то звезде трепере стално

ал их даном не приметимо сви

или и оне заспу снима својим и

онда напусте свет нама познати

Да ли је цвет мириса пун

у вечности  вечно исцветан или

то ми промене желимо

па га од пупољка до латица палих

пред нама  – видом нашим гледамо.

Јесмо ли обличје једно

без обличја сви у свему

или ко део свега  пожелимо

да сами у светове пођемо и

од свега се одвојимо а

онда се усањамо мислећи да

ко зна где пловимо а

у ствари се са једнога места

ни не померимо.

Може ли тело руку волети више

од врата свог или

влас косе је мање важна

од ноге  –   босе…

Да л из звона песама наших

Рађају се светови нови

Другачији, лепши, бољи

Или то жеља песме сачини

Јесмо ли баш какви јесмо

Или се обликујемо стално

да л вежбе су снови

за раст у једној једнини.

 

Advertisements

3 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s