Борка Љешковић:Успомена


 

Пријатељу

Гледам шта се не види

И чујем неизречено

Мисао о теби

Кроз срце увјек крене

Кад зачујем врапце

Што поричу јесен

И чујем неизречено

 

Пријатељу

Мили драги

Распрсне каћун

И по која звијезда

Над долином

Ђе јој се сјај пролама

Још дуго после смрти њене

 

Шаљем ти загрљај

Мек као руно оваца

Што блеје невиност у зеленилу

Што каћуне жваћу

И не мисле о љепоти

И пропасти великих царстава

Као да знају да оно највеће

Нема ни почетка ни краја

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s