Драган Симовић: ПУТ ПОВРАТКА – ПУТ БЕЛИХ БОГОВА


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Древни су говорили: Раса се заснива на хармонији мушког и женског.

Какав је однос између мушкараца и жена, такав је и напредак Расе.

Моћ Расе и Државе почива на љубави и прожимању мушког и женског.

Ако између мушког и женског нема хармоније, нема равнотеже и склада, онда нема ни напретка Расе и Државе.

Здраво друштво јесте оно у којему је здрав однос између мушкараца и жена.

Сва друга друштва јесу болесна, декадентна и дегенерисана.

Мушко није изнад а женско испод, већ и једно и друго творе космичку и животну спиралу, творе божански холограм.

02

Првобитна вера Древних – а то су Бели Срби, синови и кћери Звездане Расе – бејаше Вера Космичке Хармоније, Вера Природе, Вера Васељене.

Вера Свеколиког Рода – Звездана Вера.

То је Златно Сварогово Доба, када смо били Чедни и Чисти, када нам није требала никаква одећа, када ниједан део својега физичког тела нисмо скривали.

Ходали смо посве обнажени, без стида и срама, јер стида и срама нисмо имали ни у свом бићу, ни у свом суштаству, ни у свом уму, ни у свом духу, ни у свом срцу.

03

Говорили смо, мислили, осећали, писали и стварали Језиком Белих Богова.

У нашем речнику не бејаше ниједне одурне, просте, баналне, вулгарне, срамне и погане речи.

Све речи, које бисмо изговарали, имале су исцељујуће и васкрсавајуће дејство.

Наши полни органи, како мушки а поготову женски, сматрани су светињама и божанствима.

Женски полни орган називан је ВРАТИМА ЖИВОТА, илити ЗВЕЗДАНИМ ПРОЛАЗОМ.

Нешто касније назван је РОДНИЦОМ.

Бела Богиња, заштитница женског полног органа, зачећа, порођаја, брака и рађања деце, звала се РОДНИЦА.

Сви смо прошли, и сви пролазимо, кроз те ЗВЕЗДАНЕ ДВЕРИ, кроз РОДНИЦУ.

Како у доласку, тако и одласку.

То је Златно Сварогово Доба – Доба Девичанства, Доба Чедности, Доба Чистоте.

Тада још не бејаше паразитског и рептилског програма у нашему уму, у нашему суштаству.

Све је било свето, те ничег профаног, баналног и вулгарног не бајаше у нашем звезданом окружењу.

04

После великих и тешких космичких ратова, када смо пали у паразитско и рептилско ропство, када је поробљен наш ум и у њега убачен рептилски и паразитски програм, ми смо почели да се стидимо и срамимо своје свете природе, својих полних органа, своје мушкости и женскости, свог праисконог бића и суштаства.

Данас – не само у србском, већ и у свим хипоборејским и аријевским језицима – користимо најодурније, најбаналније, највулгарније и најпоганије изразе за женски и мушки полни орган.

Изговарамо их са гађењем, са презрењем, са подсмехом и поругом, заборављајући да тиме хулимо на само Стварање, на сам Живот, на Богове и Створитеља, на Оца и Мајку.

Када данашњи људи поробљеног ума и паразитског програма у себи хоће некога да понизе и увреде, онда га називају нашим светињама, нашим полним органима.

То је најнижи ступањ, ступањ испод животињског, свеколиког Нашег Рода, свеколике наше Звездане Расе!

Пали смо на само дно дна, пали и испод скотова, испод животиња, и немамо камо више падати!

И заиста, доле немамо куд више, преостаје нам једино ПУТ НАВИШЕ – ПУТ КА ПОНОВНОМ РОЂЕЊУ ЗВЕЗДАНЕ РАСЕ.

Или ПУТ НАВИШЕ, ПУТ ПОВРАТКА, или КОНАЧНИ НЕСТАНАК!

 

(Негде у пољима банатским док ветрови карпатски вијају, 11. рујна 7526.)

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s