Пушкин: Ноћ


Сав чежња, милошта, мој глас чим си преда мном,

ремети ћутање у ноћном часу тамном.

Крај моје постеље, при невеселој свећи,

промичу стихови сливени, жуборећи –

бујице љубави што, пуне тебе, хује.

Блистави поглед твој с осмехом знаним ту је,

за мене сија он. И чујем сад, у тмини:

– Мој мили – твоја сам – да, твоја сам, једини

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s