Јесењин:Мала просјакиња


Плаче цура поред двери што у сјајне воде дворе,

у дворима ко сребро смех се чује, песме оре.

 

Плаче цура и мрзне се од јесење хладне буре,

и озеблом руком брише сузе што јој лицем цуре.

 

Са сузама она само тврду кору хлеба проси,

од стида и узбуђења глас јој молбу једва носи.

 

Ал од буке пировања не чује се њена жеља,

и цурица стоји, плаче поред смеха и весеља.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s