Верица Стојиљковић: Измаглица


 

Измаглица на врху планине

Измаглица светлуцава  

У себи крије милионе сунаца

 

Плешем у загрљају драгога

По расутим малим облацима

Што додирују врхове трава  

 

Камен – стена  бела –   љубави трон

Из далеких висина

Низводи се невидног свирача   

Харфе  душа  вечити први  тон

 

Отварају се тунели бели  

Извире свет  у лепоти нови

Стидљиво  огледава  око

Неверицу  отпасану   топи

 

Светло  светло обасјава

Споља и унутар и земље све

Трепери срце топлином

Само постаје небеско сунце!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s