Владимир Шибалић:СНЕНА


Косе опојне попут свјежег сијена,
Усница јој још нељубљена.
Тако мила је док је снена,
Што сам спрама ње, до сјена.

 

Смијем ли ја овакав,
К’ њој, од гријеха прљав?
Заслужујем ли је такву, снену,
Снену, још нељубљену?

 

Ех, да имам снаге воље,
Да храбрији сам, да л’ би било боље?
И да кварим тај призор дивни,
Богови би на ме били кивни…

 

Остах тако затечен сликом,
Опчињен прекрасним вилинским ликом.
Тако лијепа је кад је снена,
Снена, још нељубљена.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s