Ирена М.КвантУМ


N2_6383_37

Семе се од суше
Затире
Земља пуца без да громови
Ударе
При сваком новом кораку
Ломимо кости
Гурајући стопала
У провалију
Понирање извора
Избором вира
Без повратка
Инверзија
Уздизање правила
Вертикалних путева
Супротности
Од ништавила
Не би ли се клица
Развила

Нису урлици
Вукова
Чиста вибрација
Звукова
Мир у себи
Концентрисана тишина
Природа дише
Тако
И док сија месечина
Док Сунце наново излази

Ћутимо
Одлазимо у заборав
Заборављајићи
Да одлазе само наши кораци
Ми само оклоп мењамо
Вечито постојимо
И
Чега се онда бојимо


Вечитих сенки
Играјућег лажног светла

Које скрива истину

Лаж приказује
Одразом у огладалу
А истину
Људи ни да погледају

Усмерењем погледа
Ниче наша
Победа

Чему онда потреба
Садашњица да се улепша
Ружно није категорија
Илузија
Метафора
Отпор погледа
Њој је једноставно потребна

Садржина

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s